Альдебаран журнал о литературе

Зоран Богнар – «Созвездия под кожей»

Марина Марьяшина

Перевод с сербского языка
Зоран Богнар родился в 1965 году. Считается одним из самых творческих и известных представителей современной сербской поэзии. Автор более 300 эссе, член Ассоциации писателей Сербии и ПЕН-клуба Боснии и Герцеговины. Автор книг «Новый потоп», «Новый Ноев ковчег», «Элизианская трилогия» и «Созвездия под кожей». Живёт в Белграде. На русском языке – впервые.

Ako se baš moraš roditi, rodi se...
Samo pre nego što te oslobode nevinosti
koju nosiš u sebi shvati da od jednosmerne
ulice ne možeš napraviti auto-put. Ugovori
se moraju poštovati! Život je hladna soba i
treba je grejati. Život je jedan veliki
party koji dolazi neposredno posle tvog
rođenja, sa prepunim tacnama uvek novih
saznanja. Ne prolazi frigidno pored njih.
Okusi zalogaj svake enigme i glas harizme
će ti otkriti istinu: preživeti je najvažnije.
Prana je jedina stvar na svetu koju ne možeš
sebi priuštiti da izgubiš. Prana dolazi i
odlazi sama, zavisi o zaslugama. I to piše
u kratkotrajnom ugovoru rođenja i groba.
Imaš ceo život da se zabavljaš i celu smrt
da se odmoriš. Pacta sunt servanda!
O, kako je divno leći u krevet
i prekriti se mrakom...

Vukovar, 1987.


Если тебе так уж нужно родиться, родись...
Но ещё до того, как детская невинность
покинет тебя, ты поймешь, что
не сможешь из улицы с односторонним движением сделать шоссе. Договоры
должны соблюдаться! Жизнь – это холодная комната, и
ее нужно нагреть. Жизнь – это одна большая
вечеринка, которая наступает сразу после твоего
рождения. Там на подносах лежат знания.
Не проходи мимо них хладнокровно.
Вкуси кусочек каждой загадки, и голос темперамента
укажет правду: выжить – это самое главное.
Энергия – это единственная вещь в мире, которую ты не можешь
позволить себе потерять. Энергия приходит и
уходит сама по себе, в зависимости от заслуг. И это прописано
в краткосрочном договоре рождения и могилы.
У тебя есть целая жизнь, чтобы развлекаться, и целая жизнь, чтобы
отдыхать. Pacta sunt servanda!
О, как прекрасно лечь в постель
и покрыться мраком...

Вуковар, 1987 год.


EPISTOLA MAJCI

Ne plači majko, nisam ja mrtav.
Pesnici ne umiru i nisu smrtni.
Stoga,
ne pali sveću i ne ljubi mi čelo.
Pesnici su mrtvi samo onda
kad nadžive sopstveno delo.

Beograd, 2003.


ПИСЬМО МАТЕРИ

Не плачь, мама, я не умер.
Поэты не умирают и не смертны.
Поэтому
Не зажигай свечу и не целуй меня в лоб.
Поэты умирают только тогда,
Когда их слово уходит за ними в гроб.

Белград, 2003.


FOTOGRAFIJA DRUGA,
GLASOVI TIŠINE

Bardolfe, donosim ti pustinjski pesak,
nošen snažnom, iznenadnom olujom, da popuniš
ćupove onostrane znatiželje. Donosim ti
kovčeg prepun bizarnih stvari: portrete
nekog drugog vremena, uhvaćenu senku
dima, pohotne glasove mumificiranih
govornika, samo da bi mi rekao šta misliš
o mojoj sposobnosti da te reprodukujem.

Da, znam, pre no što me sustigne senka marazma,
urliknućeš iz dubine sna boju moga tela.

Tada ćeš sve što sam ti donela baciti
u maticu reke i vratiti se sa velikim
oblim kamenom straha u naručju. Nosićeš ga
tamo gde mu je mesto, da ga položiš i budeš
srećan. A kad prođe neko vreme isisaću san
iz kamena pustinjske oluje. ^ekaćeš me da
se pojavim u dvorištu tvoga straha. Ja neću
doći. Moći ćeš samo, ponekad u nekom
voćnjaku, čuti kako mislim na tebe s one
strane vazduha, svugde u svemiru gde
postajemo isti...

Beograd, 1993.


ФОТО ВТОРОЕ, ГОЛОСА
ТИШИНЫ

Бардольф, я приношу тебе песок пустыни,
принесенный сильным внезапным штормом, чтобы наполнить
кувшины потустороннего любопытства. Я приношу тебе
сундук, полный диковинных вещей: портреты
из другого времени, пойманную тень
дыма и сладострастные голоса мёртвых из
динамиков, просто чтобы ты мог сказать мне, что ты думаешь
о моей способности воспроизвести тебя.

Да, я знаю, прежде чем тень безумия настигнет меня,
ты выдохнешь из глубины сна цвет моего тела.

Тогда ты бросишь все, что я тебе принес,
В мать-реку, и вернешься с большим
круглым камнем страха в руках. Понесёшь его
туда, где ему и место, оставишь там, и будешь счастлив.
И когда пройдёт какое-то время, я высосу мечту
из пустынного штормового камня. Ты будешь ждать, пока я
появлюсь во дворе твоего страха. Я не
приду. Ты только сможешь иногда в саду услышать,
как я думаю о тебе из-за пределов воздуха,
растворённый в космосе, где
мы станем одинаковыми...

Белград, 1993.


FOTOGRAFIJA OSMA,
GLASOVI SUMNJE

Kad prvi put prođeš
duž ogromnog stepeništa praznine
i bilo kakvo poređenje
prihvatiš kao deo svojih misli
probodi ono što ostali ne vide,
iscepaj stvarnost, poruši okove.
Nikom još nije uspelo
da uradi nešto tako ogolelo,
nešto gde stvari moraju
da naiđu na svoje uništenje.
Stvori ono što ne postoji,
uradi ono što nikad nije rađeno.
Znam, tvoja hrabrost je labilna
i razumem da ponekad
postaješ marioneta nesigurnosti,
ali, nije li, ipak, svako poverenje
sagrađeno na temelju sumnje...

Beograd, 1993.


ФОТО ВОСЬМОЕ, ГОЛОСА СОМНЕНИЯ

Когда ты впервые пройдёшь
по огромной пустой лестнице
и примешь любое сравнение
как часть своей мысли,
Вот тога пронзай то, что другие не видят,
разрывай реальность как оковы разума.
Никому ещё не удавалось создать настолько обнажённых слов,
что вещи в них встретят своё разрушение.
Создавай то, чего нет,
делай то, чего никогда не делалось.
Я знаю, у тебя хватит мужества,
но иногда
неуверенность будет управлять тобой, как марионеткой.
Но не всякое ли доверие
строится на фундаменте сомнения...

Белград, 1993 год.


Dodir nas je naučio da tražimo dalje od onoga što naše oči mogu da vide; poklonio nam novi osećaj za hodočašće u lavirintu kruga; oslobodio nas zablude da možemo učiniti drugi korak pre nego što iskoračimo prvi... Iz straha nepoznate prosvetljenosti, koja ne stvara ni utučenost ni naviku, shvatili smo da je dovoljno samo zažmuriti i pustiti da, s dodirom, slike nadolaze same, jer najlepše je živeti među stvarima kojih nema, a koje nam, ipak, tako snažno bude i oplemenjuju sazvežđa ispod kože, te volšebne unutrašnje demone... Dodir je ničija zemlja na kojoj se vodi rat između tela i uma. I kažem: dodir je definitivno moj omiljeni greh...


Прикосновение научило нас смотреть за пределы того, что могут видеть наши глаза, как будто, прикасаясь, мы совершаем паломничество по круглому лабиринту. Оно же освободило нас от заблуждения, что можно сделать второй шаг, не сделав первого…

От страха перед чистой неизвестностью, которое не создает ни депрессии, ни привычки, мы поняли, что достаточно просто закрыть глаза и позволить образам приходить самостоятельно.

Прикасайся! Потому что прекраснее всего жить среди вещей, которых нет, и которые, тем не менее, так сильны, что облагораживают. Под кожей будто загораются созвездия – волхвы, пробуждающие внутренних демонов... Прикосновение есть ничейная земля, где идет война между телом и разумом. А я говорю: прикосновение, безусловно, мой любимый грех…


© Aldebaran 2022.
© Марьяшина Марина.